All for Joomla All for Webmasters
Duhovnost

ДОЛАЗИ НАМ ВАСКРШЊИ ПОСТ – УРАДИTE ОВО ЗА ЗДРАВЉЕ И НАПРЕДАК СЕБЕ И СВОЈИХ БЛИЖЊИХ: Велика ствар која мења живот!

Васкршњи пост посебан је по много ствари и баш овај пост служи за велико очичћење душе и тела!

Имате страхове? У животу без смисла није лако корачати и остати јак како телесно, тако и умно.

Свето Причешће је оно што треба свакоме човеку, то је оно што нас обнавља то је оно што је свима нама поновно васкрсење. Не дозволите да он тек тако прође и да окренеш леђа Господу и не приступиш светој Чаши.

Пошто Свето Причешће није обично јело и пиће, него Сам Бог, Господ Исус Христос, који нас оживотворава и обоготворава, природно је да цело остаје у нама. “Тело и Крв Христова заузимају место у саставу наше душе и тела; не троше се нити пропадају, нити се налазе у ономе што излази из тела – далеко било – већ пребивају у нашој суштини и одржавању, постајући одбрана од сваковрсне штете, и средство за очишћење од Сваке Прљавштине.

Због тога стално треба да имамо на уму да смо Богоносци, и да у складу с тим треба да се и владамо, а не да одмах пошто смо се причестили, све опет настављамо по старом, враћајући се поново у грех, као свиња у своју каљугу.

О Светом причешћу – Зборник светоотачких изрека

Ако би о тајни причешћа опширно размишљали и разлагали, потребна би била цела вечност, јер је то најсветија тајна на врху Свемоћи, премудрости и љубави Божије (Инокентије архиеп. херсонски)…

О, како нам се непостижно чудо безграничне љубави Божије показује у тајни Причешћа! – Бог, – говори блажени Августин, – при свој својој свемоћи не би могао дати ништа више; при свој премудрости својој не би нашао ничега више да нам да; при свом богатству своме, не би имао дати ништа више: (Толмачев).

Свештена радња у којој се свршује велика Тајна Причешћа, зове се благодарење (Евхаристија) због тога, што ми овде имамо више побуда за благодарност него за молбу, јер овде више добивамо него што тражимо, пошто потпуно ништа не остаје што нам овде не би Бог даровао. (Јеремија патр. цариградски.)

Ако би Бог по својој доброти и дозволио човеку да иште у Њега све што би само могао замислити, само и уобразити (маштом,) то и тада да ли би се човек осмелио само и да помисли о томе што му се сада нуди у тајни Причешћа (Толмачев).

Помисли, Хришћанине, какве си се части удостојио? Каквом се трпезом наслађујеш? Оним, на кога с трепетрм гледају анђели, и не смеју погледати без страха због сјаја који отуда излази, ми се хранимо. На тај начин сједињујемо се, постајемо „једно“ тело са Христом. (Златоуст.)     

Марија, изабрана да буде Мати Божја због савршенства у врлинама, носећи Спаситеља у утроби, запевала је у одушевљењу благодарности: Што ми учини величину силни (Лука 1, 49.) Зар нема права на исти начин рећи о себи и Хришћанин, одлазећи од свете трпезе Господње, када: душа његова – како каже Тертулијан – постаје нахрањена самим Богом?

Ако неко сумња и има неверство о св. Божанској тајни, – како се хлеб, који се на часној трпези претвара у тело, и вино у крв Исуса Христа Сина Божијега, и постаје право његово тело и права његова крв на светој литургији, – тада сваки православни Хришћанин треба да га упита: Да ли Бог може створити више од човека и изнад разума његовог? – И када онај каже: може, – реци му: Зар не може да нам да Тело своје за јело? – Како су речју Божијом утврђена небеса, тако истом речју мења хлеб и вино у тело и крв Своју. (Св. Димитрије Ростовски.)

Чудо претварања хлеба и вина у пречисто тело и у пречисту крв своју Богочовека, које се врши у тајни причешћа, не траба да нам изгледа потпуно непојамно и недостижно, јер ми и сами видимо да се у нашем сопственом телу обични хлеб претвара у тело наше и обично вино у крв нашу.

На који начин, питаш, прослављено тело Спаситељево, будући с душом, како учи Св. Писмо, с десне стране Бога Оца, и не будући свуда присутно, може да буде на сваком св. жртвенику; С друге стране, како од његовог тела, које се непрестано раздаје, не остаје све мање? А како, љубазни, светли сунце? Да ли је оно свуда присутно? Не. Да ли оно кад год оставља своје место на небу? Никада. Међутим светлост и топлота сунчева свуда су, свуда је живот и радост. Јер, да ли је јуче, или прекјуче сунце почело да светли? Не, од тог времена више је од 7.000 година. Па ипак, сунце је увек подједнако, не умањује се у сваком кругу, не губи од своје снаге (силе.) И тако, ето можемо ти рећи одговор од неба, на твоје питање. Оно што је сунцу могуће зар је тешко Богу, коме је лакше да на небу (постави) ново сунце него мени и теби упалити свећу? Тај пример са сунцем може упоредно објаснити и то, како тело Христово остаје цело, мада се хлеб у тајни причешћа дроби и раздељује непрестано. Јер узми огледало и обрни према сунцу, у њему ће бити насликано сунце (круг). Разбиј огледало, и узми које год парче његово, и обрни према сунцу, опет ћеш видети у њему потпуни круг сунца. (Инокентије архиеп. херсонски.)

Кад природно и материјално сунце, дело Саздатеља и Бога, може да се наслика у много-бројним капљама воде, зар је немогуће самом Створитељу, свемогућем и свуда-присутном, да присуствује цео у једно исто време својом пресветом крвљу и телом уједињеним са његовим Божанством, у храмовима много-бројним, где се по његовој заповести и уредби призива на хлеб и вино сведелајући и свесвети Дух, за свршавање велике, соасоносне и непостижне тајне. (Игњатије епископ кавкаски)

Ако се чудиш како се један потпуно цео Христос у многим деловима даје подједнако вернима, ни мање у једним ни више у другим, треба да се чудиш и томе, како је један мој глас и код мене у устима и код тебе у ушима, мој глас (Св. Димитрије Ростовски.)

Ако се дивиш како Христос често бива раздељиван, не неумањујући се, већ остаје увек цео, тада, диви се и томе, како се од једне свеће могу да запале многе друге, но њена светлост не умањује се. ( Исти)

Ако се чудиш како је у тако малом делу тајне потпуни Христос, диви се и томе, како се у малу зеницу твог ока може да смести цео град са свим својим зградама. (Исти)

Апетит у храни, обично доказује здравље телесно, а одвраћање од хране је знак болести. Исто тако и света жеђ небеске Хране Пречистог тела и крви Христове показује добро душовно здравље, а немарење за њу – духовну болест.

Као што се по физичком закону о преламању светлости, сунце наслика у води, у огледалу или у капљи росе, тако се по духовном закону о преламању духовне светлости Христос наслика у чистом срцу и уму. (Д. М.)

Сунце има три главне особине: светлост, толлоту и округлину. И Христос има многобројно особина које се у три речи могу сабити: премудрост, љубав, савршенство, – потпуно у свему. Као што сунце најпре осветли земљу, па је постепено загреје, тако Христос човека најпре осветљава, па тек онда загрева. Душа човекова прима светлост Христову кроз разум, а топлоту кроз срце. (Д. М.)

Без светаг причешћа Христовим тајнама човек је исто што и дрво без животног сока. Није добро не причешћивати се, но није добро ни причешћивати се недостојан.

Ко би од нас смео да баци драгоцену хаљину у блатњави и мутни поток? Зар би неко смео да прими драгоцену крв Христову у срце пуно греха (бл. Августин.)

Када приступаш Страшној чаши, приступај тако, као да би пио из самог ребра Христовога. (Златоуст.)

Преподобни Нифонт са учеником дође у цркву кад се свршавала литургија. Наједанпут отворише се његовим духовним очима небеса и он виде да светлост велика силази са неба и покрива олтар и свештено-служитеља. Кад се читала посланица апостолска он виде апостола Павла да стоји иза чтеца (онога који је апостола читао) и уразумљује га. Када се читало свето Јеванђеље речи из уста свештено-служитеља узносиле су се у висину као пламен. Кад се часни дарови приносили (хлеб и вино) он виде, како ишчезе кров црквени, небо се отвори и отуда се чула рајска пссма. Потом сиђоше анђели и запеваше: Слава Христу Богу. – Иза тога анђели донеше дивно дете поставише га на дискос па почеше служити светињи часних дарова. Два серафима и два херувима стадоше изнад главе детета и покриваху га крилима својим. Када наста време, да се освете дарови и да се претвори хлеб у тело а вино у крв Спаситељеву, један од најсветлијих архангела закла дете, скупи крв у свету чашу (путир,) метну заклано дете на дискос (тањир) па стаде у свој ред. После тога наста раздељивање светих тајни, присутни у цркви почеше да се причешћују. Блажени Нифонт виде, да су у неких, који су се причешћивали, лица светла као сунце, а у неких црна као у арапа. Анђели, који чуваху и стајаху око светих тајана, уз свето причешће пазили су како ко приступа да се причести, па су оне који су имали светла лица китили цвећем, јер су се ови причешћивали са великим страхом и побожношћу, а од оних који су имали црна лица са гнушањем одвраћали су се. Кад се света служба свршила дете је опет било живо и анђели га на рукама однеше на небо.

Dijaspora.news/oslobodjenje

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top